Fond Prof. dr Lazar Vrkatic

  • Povećaj veličinu teksta
  • Podrazumevana veličina teksta
  • Smanji veličinu teksta

In memoriam

El. pošta Štampa PDF

IN MEMORIAM
Prof. dr Lazar Vrkatić

„Ko ne zna šta je izgubio,
Nije izgubio ništa“
(A. Debeljak)

Žureći na predavanje u Nišu, 31. maja 2007. godine, izgubio je život, u 47. godini, Prof.dr Lazar Vrkatić, jedan iz plejade vojvođanskih intelektualaca najplemenitijeg kova, renesansna ličnost, čovek nesvakidašnjeg obrazovanja, visoke erudicije, velikog srca, šarmer, prijatelj, boem, suprug, sin i otac, mendžer, vizionar, paor...

O Lazaru bi se moglo pričati danima, svaka priča bi bila zanimljivija od prethodne, a njegovi intelektualni poduhvati, zabeleženi u studijama iz filozofije, prava, istorije i učenja o idejama, kao i predavanja, kako za univerzitetskom katedrom, tako i ona za kafanskim stolom, u krugu prijatelja i mnogobrojnih znanaca, godinama su izazov za sve one koje se hvataju pera i polemika, koji žele da doprinesu shvatanju ovih prostora, ljudi i njihovih delovanja.

Laza se uvek hvatao u koštac sa stereotipima, još uvek važećim u našoj društvenoj nauci i javnom životu, a na njega se škrgutalo, poluglasno osporavalo, pokušavalo obezvrediti, omalovažiti, pa čak i diskvalifikovati od strane određenih krugova. Nije išlo! Strog prema sebi, sa uvek visokim prohtevima, on je svoja dela činio od najfinije analitičarske legure, sa briljantnim zaključcima, istovremeno bolnim, jer ukazuju na pravac kojim „se ređe ide“, koji je težak i zahtevan, gorak, ali i plodotvoran, put koji oslobađa.

Gonjen svojim nemirnim, sremačkim duhom, Vrkatić se vizionarski okrenuo pokretanju visokoobrazovnih ustanova, koje je osnovao u Novom Sadu, Fakultet za uslužni biznis i Fakultet za poslovno pravne studije, i Fakultet za poslovni menadžment u Baru, sa vizijom da Uniju fakulteta jugoistočne Evrope, transformiše u moderan evropski univerzitet, što je trebalo da bude kruna njegovih planova u ovoj oblasti. Okupio je ovih godina impozantnu ekipu profesora i naučnih radnika, koji su sa sigurnošću znali da rade izuzetan posao, jer sve njih je svojim šarmom, vizijom, plemenitošću, posebno ljudskošću, osvojio Lazar Vrkatić.

Lazar Vrkatić je živeo brzo i burno, „u čizmama od sedam milja“. Zato danas, kada kažemo da je život okončao u 47. godini, sa nevericom možemo da utvrdimo koliko je taj čovek uradio, koliko je dobra svima nama učinio, i koliko je još mogao da doprinese, prvenstveno svojoj porodici. Zato, mi koji znamo šta smo izgubili, ostajemo ponosni što nam je bio prijatelj, učitelj, rođak, sin, muž i roditelj, čovek čija će nam dobrota nedostajati svaki put kada dospemo u teškoće, a ne bude njegovog gromkog smeha, lucidnog i razarajućeg stava, kada shvatimo da ćemo mnogo teže, bez Lazara Vrkatića, morati da se izborimo za svoje stavove.

Hvala mu, što je tolike godine za nas to radio.

iz komemorativnog govora
Prof. dr Duška Radosavljevića
2007.


 

Od Lazara do Lazara

 

...Prof. dr Lazar Vrkatić (1960-2007) bio je retko viđena osoba na ovim prostorima - izuzetan humanista, vizionar i entuzijsta, iako nas je prerano napustio, uspeo je da iza sebe ostavi institucije i dela trajnog karaktera. Pre nego što je osnovao Fakultet za pravne i poslovne studije, profesor Vrkatić je utemeljio i Fakultet za uslužni biznis - FABUS (2002) i Fakultet za poslovni menadžment u Baru (2005). Dvostruki doktor pravnih i filozofskih nauka radio je kao univerzitetski nastavnik u zvanju redovnog profesora i na Filozofskom i na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ni njegov naučni doprinos nije bio mali, pored brojnih članaka i rasprava objavljenih u domaćim i stranim naučnim časopisima, objavio je i nekoliko dela među kojima se ističu: Filozofska objava Boga, Ontologijski stav filozofije prava, O konzervativnim političkim idejama, Nenaučena lekcija, Predavanja iz praktičke filozofije i monumentalno delo Pojam i biće srpske nacije.
Njegovu viziju danas nastavljaju njegovi sledbenici, a to su njegova porodica i brojni iskreni prijatelji koji su ga pratili u svim vremenima.
Fakultet za pravne i poslovne studije je danas respektabilna i renomirana visokoškolska ustanova, koja je uspela da među prvim institucijama u zemlji dobije akreditaciju - kako za ustanovu, tako i za same studijske programe na osnovnim i diplomskim akademskim studijama.

Pored ovoga, Fakultet je intenzivirao međunarodnu saradnju, organizujući sada već tradicionalne međunarodne naučne skupove i povezujući se sa srodnim fakultetima u regionu (Fakultet za poslovni menadžment – Bar, Crna Gora; Fakultet za bezbjednost i zaštitu - Banja Luka, Bosna i Hercegovina; Pravni i Ekonomski fakultet u Rijeci i Fakultet za turistički i hotelski menadžment u Opatiji - Hrvatska) i izvan njega kao što su Univerziteti iz Peruđe i Trsta. Sama ideja o intenzivnoj saradnji i povezivanju bila je generisana od strane profesora Vrkatića, koji je smatrao da se stereotipi konzervativizma prevazilaze intelektualnom komunikacijom i razmenom. Ta njegova ideja dobila je svoju formu u nazivu Union of South Eeastern Europe faculty i njenom akronimu USEE...

iz teksta "Od Lazara do Lazara"
Prof. dr Borisa Krševa


O Lazi

...Mnogi umiru prekasno, a neki umiru prerano. Još se svet nije navikao na nauk - umri u dobar čas!... Dabome, ko nikako nije živeo u dobar čas, kako bi i mogao da umre u dobar čas? Bolje da se nikad nije ni rodio... To Ja velim izlišnima...
Svi shvataju umiranje kao nešto svečano i važno, ali smrt još nije slavlje. Još nisu ljudi naučili kako se slave najlepše stvari pa i smrt. Ja ću vam pokazati jednu smrt, koja će svim živima postati podstrekom i zavetom. Takvom smrću umiru plodonosni i pobednici… Tako se treba naučiti umreti i ne bi trebalo da prođe nijedno slavlje, a da se takav samrtnik ne blagosilja i na zakletvu ne podsete oni koji su ostali u životu... Tako je najbolje umreti... Ugledajte se evo na ovu moju smrt, smrt slobodnu, koja vam je prišla jer sam Ja tako hteo.
A zašto sam je hteo?
Ko je istakao sebi životni cilj i uspeo da ima naslednika, taj želi smrt u dobar čas i radi cilja i radi naslednika... iz poštovanja i prema sebi i prema nasledniku...
Svaki koji želi slavu treba da se za vremena rastavi od časti i da se nauči velikoj veštini da u pravi čas ode... Ne treba dopustiti da nas jedu kad najbolje prijamo… to znaju oni koji žele da budu večni i dugo voljeni...
Sam ću poći sad, učenici moji! A i vi, pođite sad i pođite sami. Tako želim. Odista, lepo vam kažem. idite od mene, i branite se od mene… možda sam vas i prevario... Loša je nagrada za učitelja ako svaki ostaje uvek tek učenikom njegovim. A i zašto ne biste kidali lišće sa moga venca? Vi me poštujete... ali šta će biti ako se poštovanje vaše jednoga dana izvrne i padne? Treba da se čuvate da vas ne udari i ne ubije moj kip koji ste podigli...Vi kažete da verujete u Zaratustru... ali šta je ostalo do Zaratustre...?
Vi ste verni moji i ja sam veran vaš i zato vas pozivam da mene vremenom izgubite, a da sebe vremenom pronađete...

Ovako je pisao Fridrih Niče 1883. godine u svom poznatom delu Tako je govorio Zaratustra. Ali ove reči mogao je izgovoriti ne samo Ničeov učitelj, nego i naš učitelj i prijatelj, zbog koga smo se na današnji dan okupili - da još jednom zajednički evociramo uspomenu na njega... Čak i više od toga, jer Zaratustra je rekao “ne može se stvoriti više od sebe”, što ne važi za našeg Lazu, jer je uspeo stvarno da “stvori više od sebe”, na šta bi mu i sam Niče pozavideo…

A to, šta je naš Laza “stvorio više od sebe”, jesu tri fakulteta: Fakultet za uslužni biznis - FABUS (2002), Fakultet za poslovni menadžment u Baru (2005) i Fakultet za pravne i poslovne studije (2006), koji i danas traju i predstavljaju respektabilne ustanove, kao i velik broj članaka i rasprava objavljenih u domaćim i stranim naučnim časopisima i dela monografskog karaktera među kojima se ističu Filozofska objava Boga, Ontologijski stav filozofije prava, O konzervativnim političkim idejama, Nenaučena lekcija, Predavanja iz praktičke filozofije i monumentalno delo Pojam i biće srpske nacije... Malo li je?

Izuzetan humanista, vizionar i entuzijsta, Lazar Vrkatić je bio retko viđena osoba na ovim prostorima – dvostruki doktor pravnih i filozofskih nauka radio je istovremeno kao univerzitetski nastavnik u zvanju redovnog profesora i na Filozofskom i na Pravnom fakultetu u Novom Sadu... Malo li je?

Njegovi naslednici – ćerke Ivana, Sonja i Nataša i supruga Marica, imali su šta i da naslede, jer im je njihov otac i suprug zaista „stvorio više od sebe“. Ako se pogleda šta je za životni cilj istakao Ničeov učitelj, onda ga je naš učitelj i više nego ispunio, s tom razlikom što je Zaratustra poživeo 77, a naš Laza 47 godina. Zato se neretko može i čuti da je „živeo za tri života“... i zato nam je i sada dragoceno sve vreme provedeno sa njim... i zato prepričavamo svaku minutu koju smo uspeli da „ukrademo“ za sebe iz njegovog brzog života... jer svaka je ta minuta bila antologijska i zato se večno pamti i zato će večno trajati...

Jer kako drugačije nego pridevom „brz“, objasniti život čoveka koji je prosečno godišnje imao preko 200 avionskih letova, autom prelazio preko 50.000 km i uz to odgovarao svim svojim porodičnim i poslovnim obavezama... I da ne zaboravim, i uspevao je da izdvoji vremena i za prijatelje i za kafanu i za vinograd...

Zato su njegovi paprikaši i gulaši koje je zanosno kuvao bili gotovi u 2 posle ponoći, zato sam ga morao zvati u gluvo doba i u cik zore da ga pitam za savet i mišljenje i zato me je zvao da otvorim Maticu srpsku u 7 ujutru (kako znam i umem), jer su mu hitno potrebne knjige o Moroviću... doduše, da ih uzmem na svoje ime, jer njemu zbog „prezaduženosti“ nisu hteli dati... I sve je imalo duha i sve je bilo opravdano...

Zaratustra je govorio o smislu života i smrti, odnosno da i smrt ima smisla ukoliko joj je prethodio život koji je imao smisao i da takvi ljudi večno žive. Naš Laza je dobio večnost u onome što je stvorio za života, u porodici koja se proširuje i u nama koji sledimo njegov put i ideje.

Neka mu je večna slava i hvala za to...

P.S.
...a verovatno je tamo gde je otišao dobio čestitke i od samog Ničea...

iz komemorativnog govora
Prof. dr Borisa Krševa
2010.


 

O Lazi, sa Lazom

Na pogdekom uvek gori sveća.”
(Jovan Jovanović Zmaj)

U prigodama, kakva je i ova, muka je sa rečima, jer mi koji smo se družili sa Lazarom Vrkatićem, sa našim Lazom, bojimo se da kažemo štogod, više puta rečeno, na šta nestrpljiva mladost uvek kaže – „znamo to, pričao si o tome“. Ali, neka, neka mi bude dozvoljeno da kažem neke stvari, valja se u ovakvim prilikama, što bi rekli naši stari, da se pamti i ne zaboravi, kao uspomenu na čoveka koji je vizionarski gradio ovaj fakultet, kao što je to pre toga osnovao i Fakultet za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici i Fakultet za poslovni menadžment u Baru, sa vizijom da Uniju fakulteta jugoistočne Evrope, transformiše u moderan evropski univerzitet, što je trebalo da bude kruna njegovih planova u ovoj oblasti.

Reći da je Laza bio pametan, malo je! Čovek je doktorirao dva puta – prvo filozofiju, onda i pravo, i bio profesor na oba ova fakulteta. Da je bio ljudina, opet malo – to svi znaju koji su barem jednom s njim pričali, iliti divanili. Kafanu da ne spominjem! Da je bio šarmer, opet malo, jer da nije, ko bi svu ovu ekipu okupio, vodio, usadio joj volju za takmičenjem i pobedom, a da nikada niko nije doveo u pitanje njegovo vođstvo, jer smo znali koliko on sam brine da se ova vizija – danas je moderno reći projekat, ostvari. Da je bio plemenit, prvoklasni intelektualac, nenadmašni predavač, izuzetan čovek, „široke duše kao njegov Srem“, sve je to malo i nedovoljno, ako se izdvoji zasebno, a samo sklapanjem svega u jedinstvenu celinu, mogu se naslutiti crte ličnosti Lazara Vrkatića. I, naravno, kada pominjemo sremačku odrednicu karaktera, pomenuću i Del-bojovsku uverenost u svoju misiju uzgajivača jabuka i vinogradara – „videćeš ti vancago kakva će to rakija biti, od ovih jabuka“.

Na ovom mestu ću spomenuti dve knjige Lazine, koje čekaju bolja vremena i nadahnute čitaoce, a koje su nezaobilazne da se shvate ovi prostori, ljudi i njihova delovanja.To su „O konzervativnim političkim idejama“[1], prvi put objavljena 2001. godine i „Pojam i biće srpske nacije“, iz 2004. godine, u kojima se obrušio na stereotipe, vrhunskom analitičnošću, sa minucioznim zaključcima, izuzetno neprijatnim, koji ukazuju na pravac kojim „se ređe ide“, težak i zahtevan, gorak i plodotvoran, bez koketiranja sa pojednostavljenim postavkama nacionalnog pitanja, odomaćenim ovde i danas. Ove knjige su prećutane jer nisu bile bliske „main-streamu“ domaće kvazi-naučne produkcije, u kojoj se kukanje proglašava za metod, a pljuvanje za veoma uspešnu analizu. Više puta pričajući o ove dve knjige, o knjigama iz oblasti filozofije ima dosta pozvanijih da pričaju, Laza mi je sa određenom zabrinutošću pričao, da niko ne želi da ih ospori, da uđe u polemiku sa napisanim u njima, izuzev kuloara, da se zametne određena intelektualna kavga, zašto ne i borba, za koje je Laza bio više nego spreman!

Kada imate veliko drvo, ono nužno daje veliki hlad, u kojem se mnogi sakrivaju. Tako je bilo dok je Laza bio na čelu ove institucije. Bez njega smo na trenutak bili izgubljeni, našem fakultetu je prorican brz i, naravno, neslavan kraj, kome su se neki radovali, znajući da su male šanse da se on bez Laze održi. Samo jedno su zaboravili, radeći dugo sa Lazom, stasala je bila ekipa koja je brzo zaključila da bi bila izdaja i Laze i ideja za koje se on borio, da se baci koplje u trnje. Zato smo danas ponosni, jer vizija Lazara Vrkatića živi, hvala na pitanju, dosta dobro!

Lazin slavni meštanin, Zmaj-Jova, ispevajući jednu od najlepših pesama na ovim prostorima, napisao je, misleći na velike ljude i njihova dela, „Na pogdekom uvek gori sveća”. Ovaj fakultet, i ljudi koji rade na njemu, garancija su da se delo Lazara Vrkatića nastavlja na najplemenitiji način, onako kako bi on to želeo.


[1] „Nenaučena lekcija – srednjoevropska ideja i srpski nacionalni program“, sa predgovorom Čarlsa Ingraoa, iz 2001. godine.

 

Prof. dr Duško Radosavljević
13. februar 2012. godine

 

 

 

 

 

Posetilaca

Imamo 23 gostiju na mreži