Fond Prof. dr Lazar Vrkatic

  • Povećaj veličinu teksta
  • Podrazumevana veličina teksta
  • Smanji veličinu teksta
Home Izdavaštvo Monografije
Izdanja

Ontologijski stav

El. pošta Štampa PDF

ONTOLOGIJSKI STAV
FILOZOFIJE PRAVA

monografska publikacija, 2009, Novi Sad,
Mediterran Publishing: USEE (Union of South Eastern Europe Faculties) -
Vrkatić, Lazar
ISBN: 978-86-86689-24-5
a) Филозофија права – Онтологија
COBISS.SR-ID 237119751

Predgovor

Ova rasprava pripada filozofiji prava, koja je praktički deo filozofije, i polazi od stava da je filozofija prava kao praktička disciplina moguća. Mogućnost filozofije prava se zasniva na prethodnoj postavci o filozofičnosti prava, odnosno o tome da je pravo po prirodi stvari filozofično. Kada kažemo da je pravo filozofično, podrazumevamo sve nivoe prava, pa i samo pozitivno pravo. Dakle, pozitivno pravo je istinito, a time i filozofično, što ne znači da je isto što i filozofija; pozitivno pravo se razlikuje od filozofskog prava, ali mu nije suprotno. Postoji jedno staro mnenje da se pozitivno pravo bavi neposrednom sadašnjošću i da je ono zato pozitivno-empirijsko, a da se filozofija bavi onim večnim i da je ona zato neempirijska, te je jedno udaljeno od drugog. To je doksografsko određenje koje podrazumeva mnogo toga, odnosno podrazumeva sve, dok mu je filozofsko određenje sasvim suprotno: veliki deo pozitivnog prava, ako ne i u celom svom opsegu, pripada filozofskoj refleksiji. To što se pozitivno-pravne nauke obrazuju kao nezavisne nauke, ne znači da su nefilozofične. Pozitivno- pravne nauke pripadaju jednom narodu i jednom vremenu, i na taj način su ograničene, ali zbog toga nisu suprotstavljene filozofiji, pošto filozofija reflektuje tu određenost kao bitno svoju; pozitivno-pravne nauke imaju ambiciju da budu delotvorne u „stvarnom svetu“ i da svakoj svesti budu jasne, što nije suprotno od filozofije. Filozofija polazi baš od stava da je ona sama delotvorna moć stvarnosti, jer je stvarnost filozofična, te da je izvorno filozofski problem baš domen nefilozofske svesti. Ako bismo utvrdili da su pozitivno pravo i filozofija suprotstavljeni, onda bismo filozofiju odredili kao isključivo vanvremensko znanje koje nema nikakvu dodirnu tačku sa stvarnošću naroda, to znači da bismo filozofiju svrstali u onu svest koja se ne odnosi spram stvarnosti, i time bismo je proglasili nestvarnosnom svešću. Sveli bismo filozofiju na neku večnu čežnju zatvorenog duha, koji ne može iz sebe, suprotstavili bismo mišljenje i stvarnost kao dva ontološki udaljena regiona...


Preuzmite knjigu u pdf formatu

 

 

Predavanja iz praktičke filozofije

El. pošta Štampa PDF

PREDAVANJA IZ  
PRAKTIČKE FILOZOFIJE

monografska publikacija, 2009, Novi Sad,
Mediterran Publishing: USEE (Union of South Eastern Europe Faculties) -
Vrkatić, Lazar – Dobrosavljev, Duška (priredila)
ISBN: 978-86-86689-23-8
a) Практичка филозофија
COBISS.SR-ID 236971271

Napomena priređivača

Predavanja sabrana u ovoj knjizi predstavljaju izbor iz ciklusa predavanja koji je profesor dr Lazar Vrkatić održao na filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2001. godine. Predavanja su sačuvana u tonskom zapisu, a sâm autor je nameravao da ih objavi uz odgovarajuću preradu i dopunu.

Pri pripremi sačuvanih materijala za objavljivanje izvršene su izvesne promene kako bi ona bila prikladnija pisanoj formi. Naslovi i podnaslovi su dodani radi veće preglednosti teksta i u tom smislu bi ih trebalo i posmatrati. Oni su šire formulisani kako se ne bi izgubila iz vida celovitost predavanja, ideja koja ih spaja i temeljna namera da se u osnovnim crtama prikaže smisao praktičke filozofije i moderno praktičko područje. Pre svega, knjizi i pojedinačnim predavanjima su dati naslovi i podnaslovi (izuzev predavanja pod naslovom Istorijski prikaz razvoja moderne ekonomske sfere koje je sâm autor naslovio i započeo njegovu pripremu za objavljivanje). Predavanja su tokom pripreme raspoređena prema drugačijem redosledu od originalnog pošto je nekoliko predavanja nedostajalo. Dva predavanja iz dela koji se odnosi na istorijski uvod u temu nisu sačuvana, tako da je istorijski prikaz razvoja moderne ekonomske sfere premešten na kraj, a knjiga započinje predavanjem pod naslovom Ideja praktičke filozofije koje bliže obrazlaže stanovište autora...


Preuzmite knjigu u pdf formatu

 

 

Filozofska objava boga

El. pošta Štampa PDF

FILOZOFSKA OBJAVA
BOGA

monografska publikacija, 2009, Novi Sad,
Mediterran Publishing: USEE (Union of South Eastern Europe Faculties) -
Vrkatić, Lazar
ISBN 978-86-86689-25-2
a) Филозофија религије
COBISS.SR-ID 239486215

Uvod

Tema Filozofska objava boga omogućava razvijanje celine filozofije. Naime, bog i eksplikacija boga nije jedna od tema u filozofiji, nego se kroz nju izlaže sva filozofija. Ovakav visok rang teme omogućava promišljanje boga i kroz filozofsku tradiciju koju baštinimo, a to su pre svega Hegel i Aristotel. Tema će biti izložena spekulativnim načinom, što znači da se nužno razvija jedno stanovište koje filozofiju prihvata kao svoj momenat, a osnova toga stanovišta je razvijanje pojma duha kroz svoja četiri načela, što upućuje i na Hegela, ali i na Aristotela. Namera ovoga rada nije da bude doprinos nekakvom istorijskom prilazu filozofiji, te stoga i ne postoji namera da se bude objektivan ili nepristrasan i slično, nego da se razvija vlastito stanovište u filozofiji. Nekada je važila podela na: compilator, commentator i auctor u tumačenju nečijih tekstova, i prema toj podeli ovaj pristup je u osnovi autorski, čak i onda kada se komentariše. Podela izlaganja je zasnovana na podeli načina kojima duša postiže istinu, kojih inače, po Aristotelu, ima pet. Pošto je επιστημη onaj način koji ima za predmet večne stvari, nepropadljive i nenastale, koje time boga potvrđuju na posredan način, jer se bog u fizici i logici1 očituje kroz svoj nedelatni momenat, otklonili smo nameru da i επιστημη prikažemo kao očitovanje boga u filozofiji. U nekom budućem prikazivanju ćemo uključiti i taj momenat, ali se za sada zadržavamo na onim načinima koji očituju boga po sebi, a ne po uratku, a to su: pneumologički način, ontološki način, istorijski način i istoriofilozofski način. Prvi način je υλη boga i u njemu se daje rasprava o načelima boga (ontologika) i rasprava o pojavljivanju boga (fenomenologika). Drugi način je ενεργεια boga, što znači stvarnost boga u nacrtnom određenju znanja o njegovom biću, dok je treći način bog u vremenu, odnosno likovi znanja o bogu u vremenu, gde se prethodno energeisko postavljanje preliva u istorijsku ravan. četvrti i najviši način izlaganja boga u filozofiji je onaj gde je bog shvaćen u vidu filozofijskog znanja o njemu (znanje znanja o bogu) i, naravno, u vremenu. Najviše stanovište prvog načina je duh, i to u dva vida; drugog načina je spekulativno jedinstvo boga i čoveka, trećeg je hrišćanska religija, a četvrtog je spekulativna filozofija. Navedena četiri načina nisu suprotstavljeni jedan drugome, niti su odvojeni, nego su načini onoga istog: spekulativnog jedinstva subjekta i supstancije, i to u vremenu.


Preuzmite knjigu u pdf formatu

 

 

O konzervativnim političkim idejama

El. pošta Štampa PDF

O KONZERVATIVNIM
POLITIČKIM IDEJAMA

monografska publikacija, 2009, Novi Sad,
Mediterran Publishing: USEE (Union of South Eastern Europe Faculties) -
Vrkatić, Lazar
ISBN 978-86-86689-26-9
a) Конзерватизам – Србија – 19-20. в.
COBISS.SR-ID 239486727

Uvod

Ratovi koji su vođeni pri raspadu SFRJ su najveći vojni sukobi u Evropi posle Drugog svetskog rata, sa najbrojnim razaranjima i žrtvama. Iako po broju ljudskih žrtava to svakako nije, srpski narod je ipak najveći politički gubitnik ovih ratova. Ostao je podeljen na čak šest država, bilo da su one međunarodno priznate ili ne. Današnje stanje srpskog naroda može se porediti samo sa 1813. godinom posle propasti Prvog srpskog ustanka, i 1915. godinom, za vreme Prvog svetskog rata, godinom potpunog vojnog poraza. Vidljivi su istorijski procesi koji su pokazali nepotrebnost postojanja SFRJ, onakve kakva je bila, a to su pre svega propast socijalizma i rušenje Berlinskog zida. Nova istorijska situacija je tražila i nova rešenja. Kao početkom XX veka, kada su propadale carevine u Evropi u jednom nizu (Turska, Rusija, Austro-Ugarska), tako su sad nestajale višenacionalne države (Sovjetski Savez, čehoslovačka, Jugoslavija). Jugoslovenski slučaj je izniman, jer je završio u jednom strašnom ratnom sukobu. Da bi se započeo rat, nije dovoljna samo primerena situacija, nego i interesi i volja koji će ga voditi. Na jugoslovenskom području taj interes stvorio je novu elitu, a volja je bila potaknuta jednom starom i konzervativnom političkom idejom. Ta stara politička ideja je bila toliko napadna i subjektivna da je sve to zapravo bila pobeda istorijske prošlosti nad životnom sadašnjošću i budućnošću desetina miliona ljudi. Srbijanska konzervativna ideja nikad nije prihvatila socijalističku Jugoslaviju kao trajno rešenje, te je, koristeći povoljan istorijski i međunarodni momenat, krenula u destrukciju SFRJ, koja je inače već bila spremna za vlastiti pokoj. Prvo je porazila konkurentsku liberalnu ideju, a posle toga je pokušala realizaciju svog političkog programa. To što je destruirala SFRJ, konzervativnoj ideji bi oprostili i svet i istorija, ali niko nije mogao prihvatiti rešenje koje je ona nudila za period posle destrukcije. Agresivnost srbijanske konzervativne političke ideje dovodila je do prevlasti konzervativnih političkih ideja i kod drugih jugoslovenskih naroda, pre svega hrvatskog, te se i kod tih naroda oformila volja koja je bila spremna za rat. U ratnim dejstvima konzervativne političke ideje raznih zaraćenih strana u toj meri su se podržavale da je sve to bio samo krvavi pir konzervativizma...


Preuzmite knjigu u pdf formatu

 

 

Pojam i biće srpske nacije

El. pošta Štampa PDF

POJAM I BIĆE
SRPSKE NACIJE

monografska publikacija, 2009, Novi Sad,
Mediterran Publishing: USEE (Union of South Eastern Europe Faculties) -
Vrkatić, Lazar
ISBN 978-86-86689-27-6
a) Филозофија – Нација
б) Србија – Историја – 19-20. в.
COBISS.SR-ID 240013831

Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i reče:
Gdje si ti bio kad ja osnivah zemlju?          
(Knjiga o Jovu 38, 1, 4)
U početku beše delo                              
(Gete, Faust)

Pojam i biće naroda

Za mnoga znanja predstava ili pojam naroda je ono neosporno, ono što se, na određeni način, i ne mora propitivati. Naime, pojedini narod se ponajčešće prikazuje u svojim određenjima, u vremenu ili van njega, a da se nije odredio sam pojam naroda. Posledice takvog postupka su neobično pogubne po stvar duha i istinu samu, jer pojedinačni uvid bez dodira sa pojmom ne vodi celini znanja, nego završava u proizvoljnosti. Da bismo govorili o bilo kojem određenju srpskog naroda moramo prvo raspraviti pojam naroda. Biće naroda je neosporno, ne može se poreći da narod jeste, da je bio i da će biti, ali ta očiglednost bića naroda zatrpava njegov pojam, te da bismo došli do pojma naroda moramo otkloniti nametljivo biće naroda i zapitati se o narodu po sebi. Otklanjanje bića je, u osnovi, samo njegova potvrda, ali u liku bez zasebnih određenja. Moderna svest shvata sve ono što jeste kao ono što je nastalo, što proizlazi iz njenog judejsko-hrišćanskog osnova (podsetimo da je jedan od dokaza postojanja Boga kod T. Akvinskog dokaz o prvom stvaraocu). Dakle, sve je stvoreno sem Boga samog, te je tako stvoren i narod. Ovo mnjenje podrazumeva nekoliko pitanja: iz čega se stvara narod, ko stvara narod, kako i čime se stvara narod i radi čega se stvara narod? Tek posle odgovora na navedena pitanja biće naroda možemo postaviti kao ono za sebe, te ga postaviti i u vremenu, što znači ustanoviti razliku između starih i modernih naroda...


Preuzmite knjigu u pdf formatu:
- I deo
- II deo

 

 



 

 

 

 

Posetilaca

Imamo 59 gostiju na mreži